Tajanstveni voz

U eri u kojoj je i postmodernizam završio kao muzejski eksponat, možda i nije toliko začuđujuće što jedna tehnološki relativno arhaična naprava kao što je voz i dalje opstaje kao simbol, pa čak i kao mitsko biće. Voz nije samo tajanstvena, zloćudna prikaza degenerisanog progresa u mitologiji kapitalizma. Transponovana kroz steampunk književnost, westerne, ratne, čak i domaće filmove ili country muziku i rock’n’roll, ona je iznad svega, utvara političke sile. I superbrzi vozovi na liniji između Pekinga i Lase na Tibetu, uspostavljenoj pre nekoliko godina zahvaljujući jedinstvenom građevinskom podvigu, i danas napuštena pruga između Jerusalima i Bagdada, kao i mnoge druge širom sveta, predstavljaju samo epizode jedne te iste istorije osvajanja, u čijim lavirintima i danas tumaraju tehnološki trogloditi zarobljeni u legendama o nekontrolisanoj moći oličenoj u demonskim vitezovima na drevnim rimskim putevima, brodovima duhova koji haraju morima ili pomahnitalim vozovima koji čovečanstvo vode u propast, dok noću preteći fijuču američkom prerijom ili sibirskom tundrom. Juče otkazani “Ruski voz” na svom prvom putovanju između Beograda i Kosovske Mitrovice pripada upravo tom morbidnom svetu, bez obzira što se njegovi putnici srećom, ipak nisu pretvorili u zastrašujuće skelete iz noćnih mora budućih generacija.

Pogrešan medij

Iako na čelu elektronskih medija u 21. veku, direktor Radio-Televizije Srbije Dragan Bujošević građanima se obratio starinski – pismom. Želeo je da im objasni na šta će se trošiti novac od zloglasne pretplate. Taj neceli evro mesečno za RTS i još četvrt pride za Radio-Televiziju Vojvodine možda ponekome zaista jeste mnogo novca, ali mislim da je važnije pitanje da li je to mnogo novca za ono što RTS pruža za uzvrat. Bujošević se potrudio da nabroji šta sve građani plaćaju, od sportskih događaja, preko informativnog programa, igranih serija i obrazovnih emisija, pa do big banda i hora. I verovatno je u pravu kada kaže da je briga o nacionalnom blagu jedna od najvažnijih i najskupljih obaveza javnog televizijskog servisa, koja dakako, mora i da se plati. Ali sve ostalo mnogo je problematičnije.